U saopštenju objavljenom u izdanju časopisa Thyroid iz februara 2017. godine, Američka udruženja za štitasto hirurgiju (ATA) izdala je poziv za univerzalnu jodizaciju soli. Univerzalna jodizacija soli se definiše kao dodavanje joda do svih soli koje nameravaju da ih ljudi konzumiraju. Cilj ATA-a u izdavanju poziva je pomoći u ublažavanju negativnih efekata joda na zdravlje.
Jod i Štitoid
Jod je esencijalni nutrijent koji telo zahteva kako bi proizvela tiroidni hormon. Telo ne pravi jod, pa ga mora prouzrokovati, obično kroz hranu koja se uzgaja u jodima bogatim zemljištem, morskim plodovima ili putem jodizacije soli.
Nedostatak joda - i njeni ekstremni poremećaji nedostatka joda (IDD) - povezani su sa kretinizmom, nepovratnim uslovom koji izaziva ozbiljno oštećenje rasta i mentalnu retardaciju. IDD je zapravo vodeći spriječljivi uzrok mentalne retardacije u svijetu. ATA je izvijestila da je procijenjeno da je 40 procenata svjetske populacije u riziku od nedostatka joda.
Nedostatak joda takođe je povezan sa proširenjem štitaste žlezde (goiter), pod aktivnom štitnom žilavom (hipotiroidizmom), ponovljenim pobačajima i gubitkom trudnoće, između ostalih komplikacija i zdravstvenih stanja. Takođe je pokazano u istraživanju da nedostatak joda kod žene tokom trudnoće može izazvati intelektualne i kognitivne deficite kod svoje djece.
Prema izjavama ATA: "Dugoročni i potencijalno doživotni lični i socijalni uticaj ovoga ne mogu biti preterano istaknuti."
Geografija defekta joda
Hrana koja se gaji u područjima koja su nekada bila pokrivena oceanovima imaju tendenciju da imaju veće koncentracije joda - i kao rezultat, populacije koje nisu značajno jodne.
U unutrašnjim područjima ili visokim nadmorskim područjima koja imaju manje koncentracije joda u njihovom tlu - a koje obezbjeđuju manje pristupa morskim plodovima - vjerovatnije će imati niže nivoe joda u snabdevanju hranom i imaju veći rizik od IDD-a.
Prema istraživačima, jedine zemlje koje trenutno imaju ono što se zove "održiva jodost" su SAD, Kanada, Norveška, Švedska, Finska, Švajcarska, Austrija, Butan, Peru, Panama, Makedonija i Japan.
Oblasti specifičnog zabrinutosti uključuju centralnu Afriku i Aziju, gde postoje značajne populacije sa teškim deficitom joda, zajedno sa Himalajem, Evropskim Alpama, Andama i delovima Istočne Evrope. Druge oblasti Evrope takođe imaju određeni stepen nedostatka joda.
ATA-ove tačke za univerzalnu jodizaciju soli
Izjava ATA je napravila još nekoliko ključnih tačaka o univerzalnoj jodizaciji soli:
- Univerzalna jodizacija soli je najefikasniji način za sprečavanje nedostatka joda i poremećaja nedostatka joda.
- Salata je inicijalno izabrana kao sredstvo za napore za utvrđivanje joda jer se svakodnevno konzumira u relativno stabilnim količinama praktično svakom pojedincu i populacijskoj grupi; tehnologija koja je potrebna za jodiranje soli je relativno jednostavna; u mnogim regionima proizvodnja soli se konsoliduje u relativno malo centara, što olakšava praćenje i sprovođenje; i jodizacija soli je jeftin.
- Postoje dokazi da se univerzalna jodizacija soli treba regulisati i striktno sprovoditi na nacionalnom nivou kako bi bila efikasna.
- Monitoring, posebno posmatranje nivoa joda u populaciji, je od suštinskog značaja kao način da se obezbedi dovoljan unos joda.
- Univerzalnu jodizaciju soli preporučuju Svetska zdravstvena organizacija, Globalna mreža joda i UNICEF.
SZO je promovisala univerzalnu jodizaciju soli od 1993. godine. Oni su izabrali sol kao taktiku za rješavanje IDD-a iz dva ključna razloga:
Dostupan je i potrošen u redovnim količinama tokom cele godine, a zbog toga što je cena jodiranja izuzetno niska - samo oko 0,05 USD po osobi godišnje.
Prema WHO-u, procenjeno je da 66 odsto domaćinstava širom sveta ima pristup jodizovanoj soli, ali više od 2 milijarde ljudi na svetu i dalje nema dovoljno unosa joda, a trećina njih su deca.
Koji je preporučeni unos joda?
Svjetska zdravstvena organizacija preporučuje:
- 90 mcg joda dnevno za dojenčad i djecu do 5 godina
- 120 mcg za djecu od 6 do 12 godina
- 150 mcg dnevno za djecu ≥12 godina i odraslih
- 250 mcg dnevno tokom trudnoće i laktacije
Američki institut za medicinu preporučio je minimalan dnevni unos joda sličan:
- 90 mcg dnevno za djecu od 1 do 8 godina
- 120 mcg za djecu od 9 do 13 godina
- 150 mcg dnevno za starije adolescente i nepregnute odrasle osobe
- 220 mcg za trudnice
- 290 mcg za laktaciju žena
Ako ste zabrinuti zbog unosa joda, obratite se svom doktoru o tome kako ste testirali svoje nivoe i, ako je potrebno, pronalazite rešenja koja će zadovoljiti vaše potrebe.
> Izvori:
> Američka udruženja štitaste žlezde. Nedostatak joda. http://www.thyroid.org/iodine-deficiency/
> Pearce Elizabeth N .. Tiroza. Februar 2017, 27 (2): 137-137. doi: 10.1089 / thy.2016.0678.
> Vitti, P., "Poremećaji nedostatka joda", UptoDate. Januar 31, 2017. http://www.uptodate.com/contents/iodine-deficiency-disorders
> Svjetska zdravstvena organizacija. "Nedostatak joda". Http://www.who.int/nutrition/topics/idd/en/