Šta je Pons?
Pons je region mozga koji se nalazi u moždanim stenama. Pons je relativno mali i nalazi se u donjem dijelu mozga, povezujući cerebralni korteks sa oblongatom medulla. Pons sadrži živce i nervne traktove (puteve) koji integrišu funkcije mozga kao što su pokret i senzorne poruke između mozga i tela.
Pons takođe koordinira ravnotežu u glavi, vratu i telu i igra primarnu ulogu u pokretu očiju, spavanju, sanjanju, varenju, gutanju, disanju i otkucaju srca.
Naučno gledano, pons se ponekad naziva hindbrain, ime koje se zasniva na lokaciji pona u odnosu na ostatak mozga tokom razvoja mozga u embrionu (razvoj bebe).
Uzroci
Hod sa ponsom može biti uzrok krvnog ugruška (ishemičnog moždanog udara) ili krvarenja (hemoragični moždani udar).
Ishemični udar nastupa kada se krvni zglob formira, blokirajući protok krvi kroz arteriju do određenog regiona u mozgu. Hemoragični udar nastupa kada krvni sud ruptura, smanjuje ili zaustavlja prolaz krvi u područje u mozgu.
Da li je moždanost moždanog udara ishemijski ili hemoragični, kada se prekine snabdevanje krvi u oblasti mozga, moždane ćelije počinju da umiru, što dovodi do oštećenja mozga .
Krvenje krvarenja takođe može prouzrokovati oštećenje usled pritiska i iritacije na obližnje moždane strukture.
Fizičke i kognitivne sposobnosti (pamćenje, razmišljanje) koje kontrolišu područje mozga u kojem se javlja moždani udar, postaju pogođeni. Obim štete zavisi od lokacije i veličine udara.
U retkim slučajevima, moždani udar sa ponsom, koji se obično naziva pontinski moždani udar, može biti rezultat povrede arterije uzrokovane iznenadnom traumom glave ili vrata. Ovo može da se desi jer su krvni sudovi koji snabdevaju krv pionima i ostatku moždanih stabala nalaze u leđima i mogu biti povređeni zbog traume u vratu ili iznenadnog pritiska ili kretanja glave ili vrata.
Simptomi
Udari koji se javljaju u ponsu mogu izazvati niz ozbiljnih simptoma, uprkos maloj površini oštećenja.
Neki simptomi pontinskog udara uključuju kombinaciju sledećeg:
- Težinu ravnoteže
- Vertigo (vrtoglavica)
- Vrtoglavica
- Dvostruki vid
- Gubitak koordinacije
- Teškoće gutanja
- Teškoće koje artikulišu reči
- Neumnost
- Gubitak senzacije
- Slabost u jednoj polovini tela
- Mučnina
- Pionir moždanog udara može izazvati ozbiljno stanje zvano zaključani sindrom . Ljudi koji pate od zaključanog sindroma mogu biti budni, upozoreni i sposobni da razmišljaju i razumeju, ali mogu samo da pomere svoje oči.
Dijagnoza
Za dijagnozu pontinskog udara potreban je temeljni neurološki pregled . Neki dijagnostički testovi snimanja s, kao što su Brain MRI i Brain MRA ili CT angiogram mogu pomoći u potvrđivanju dijagnoze pontinskog moždanog udara.
Faktori rizika
Faktori rizika za udio pontina su isti kao i za moždane udarce u drugim područjima mozga, uključujući:
- Visok krvni pritisak
- Dijabetes
- Srčana bolest
- Atrijalna fibrilacija
- Pušenje
- Starije godine
- Porodična medicinska istorija moždanog udara
- Gojaznost
- Nezdravi nivo holesterola i masti
- Fizička neaktivnost
- Upotreba droge
Tretman
Lečenje moždanog udara zavisi od dobijanja medicinske pomoći što pre.
Tretman sa tkivnim rastvaračem, tkivni aktivator plazminogena (tPA) može biti efikasan za lečenje ishemijskog moždanog udara samo ako se primjenjuje u roku od tri sata od pojave simptoma moždanog udara.
Tokom oporavka nakon moždanog udara, postoji nekoliko tretmana zahvata što može pomoći u maksimiziranju poboljšanja , uključujući blage razblaživače krvi, upravljanje tečnostima, liječenje srčanih problema i održavanje adekvatne ishrane.
Reč od
Moguće je oporavak od moždanog udara pontina.
Ako ste doživeli udes u pontinu, kada se simptomi stabilizuju tokom vremena, fokus vašeg oporavka će se zasnivati na sprečavanju komplikacija kao što je gušenje i sprečavanje daljeg udara.
Udari u mozgu ne utiču na jezičke sposobnosti, što olakšava učestvovanje u rehabilitacionoj terapiji. Vertigo i dvostruki vid se tipično rešavaju ako je udar blag ili umjeren. Fizikalna terapija i rehabilitacija su važne komponente rekuperacije moždanog udara.
> Izvori:
> Lacunarni infarkt i mala bolest sudara: patologija i patofiziologija. Kaplan LR, J Stroke. 2015 Jan; 17 (1): 2-6