Najstarija civilizacija u svetu i kako se bavi HIV-om i sidom
Kina je jedna od najstarijih civilizacija na svetu. Njihov način života temelji se na tradiciji i kineskoj kulturi. Kako se kultura davne 6.000 godina bavi epidemijom koja se pojavila pre manje od 30 godina?Kina - Demografija
Evo nekih činjenica o Kini:- nalazi se u Istočnoj Aziji
- geografski, to je jedna od najvećih zemalja na svetu, sa površinom od oko 9,6 miliona kvadratnih kilometara (nešto manje od Sjedinjenih Država)
- populacija od oko 1,3 milijarde ljudi, što iznosi oko 20 posto ukupne populacije na svetu
- sastavljen od stotina etničkih grupa koje govore na desetine dijalekata i jezika
- ne postoji priznata religija vlade, već lična religija i verske organizacije
- osnovne religije su budizam, taoizam i konfucijan
- duboko zasnovane drevne tradicije pružaju temelj kineske kulture
Status HIV-a u Kini
Evo nekih činjenica o HIV-u i AIDS-u u Kini:- od januara 2006. godine, "zvanična" procjena je da oko 650.000 ljudi živi sa HIV-om i 75.000 živi sa AIDS-om. Stručnjaci izvan Kine veruju da su stvarni brojevi mnogo veći od onih koje je odobrila kineska vlada.
- svake godine procenjuje se 70.000 novih slučajeva HIV-a i 25.000 smrtnih slučajeva
Tačan stepen epidemije HIV-a je teško procijeniti zbog vladinih blokova. Lokalne samouprave takođe imaju entitete nacionalnih vlasti koji se ne slažu da se na epidemiju stavljaju težak broj zbog straha od diskriminacije i stigme.
Ovi građani koji znaju šta je HIV, nerado očekuju testiranje zbog straha od odmazde ako se utvrdi da su pozitivne. Većina ljudi se ne testira jer znaju malo ili ništa o postojanju HIV-a. Procenjuje se da 17 odsto građana Kine ne zna da postoji HIV.
Broj ruralnih slučajeva HIV-a skoro je nemoguće precizno kvantifikovati. Nedostatak ili odsustvo isporuke za testiranje i veoma ograničen broj obučenih osoblja za testiranje čini dijagnozu veoma teškim. Kineska ruralna područja su veoma siromašna sa veoma ograničenim obrazovanjem. Oni koji znaju o HIV-u se ne testiraju zbog stigme povezane sa pozitivnom dijagnozom.
Istorija HIV-a u Kini
U Kini, epidemija HIV-a započela je polako sredinom 1980-ih. Mali broj slučajeva HIV-a je dijagnostifikovan pre svega u obalnim zajednicama. Kineski zvaničnici pripisali su epidemiju stranim posjetiteljima i kineskim studentima koji se vraćaju od studiranja širom svijeta. Kineska vlada objavila je službena upozorenja za kineske žene da ne seksaju sa kim je vlada nazvala "stranim posetiocima" jer su možda zaraženi. Jednostavno rečeno, Kina je smatrala da je HIV problem nekog drugog.Zvanični stav vlade o HIV-u je bio da je rizik za Kinu veoma ograničen. Smatra se da je HIV pretežno homoseksualna bolest, a vlada smatra da je u Kini homoseksualnost i "abnormalni seks" ograničeni problem.
Počevši od kasnih 80-ih i početka 90-ih, HIV infekcija se pojavila kao rastući problem među intravenskim korisnicima droge.
Ipak, vlada je smatrala da je HIV "bolest Zapada", kao i njihov novi problem sa drogama. HIV je bio označen kao "bolest kapitalizma" i ona u kojoj Kina nije bila deo.
Ali od sredine devedesetih do početkom 2000. godine, HIV se počeo širiti u svim kineskim provincijama. Krivac za ovako rasprostranjen problem bio je utvrđen kao nesigurno snabdevanje krvi.
Kineska vlada je ugovorila komercijalne centre za sakupljanje krvi širom Kine. Iako su postojale smjernice kako bi se osigurala kvaliteta, mnogi privatni centri za sakupljanje svodili su uglove kako bi povećali svoj profit. Njihove tehnike sakupljanja su otkrile hiljade ljudi HIV-u.
Oprema za sakupljanje se rutinski koristila na više pacijenata, a krv prikupljena od nekoliko donatora je objedinjena. Zvaničnici su razdvojili komponente krvi koji su im potrebni, a zatim ponovo unosili ono što je ostalo od udružene krvi nazad u donatorima, čime se donatori izlažu HIV-u, hepatitisu C i drugim krvnim bolestima.
Do 2000. godine, zahvaljujući prvenstveno nebezbednom snabdevanju krvlju, povećan je broj slučajeva HIV-a, što je podstaklo kinesku vladu da ukine svoju nezvaničnu politiku HIV tišine i poricanja.
Kultura seksizma
Kao što je pomenuto, veliki deo kineske kulture zasniva se na drevnim tradicijama. Jedna takva tradicija je seksizam i diskriminacija žena. Seksizam je prisutan i institucionalno i pojedinačno. Pravičan i jednak tretman žena suprotno je kulturnim i religioznim uvjerenjima. Seksizam je tako utrpan da mnoge učenja postavljaju retorično pitanje: "Da li su žene potpuno ljudske"? Mnogi se pitaju da li muškarci i žene imaju jednake vrline.Čak iu ekonomskom smislu, seksizam prevladava. Žene se vide kao takmičenje za mušku radnu snagu. Seksizam je čak i prožimao izbor da ima djecu. Praksa polnog selektivnog abortusa je takva uobičajena praksa da se odnos muških bebi i ženskih beba širi. Seksizam utječe na širinu epidemije HIV diktirajući kako se ljudi obrazuju o HIV-u i ko donosi odluke u vezi sa sigurnijim seksualnim praksama.
Druga strana govori o tome ko je zaražen, o stanju prevencije HIV-a i o tome koja je briga o HIV-u dostupna.
Ko je zarazan?
Kao što je uobičajeno u mnogim delovima sveta, HIV je otišao iz bolesti ljudi u nekoliko visoko rizičnih grupa na bolest koja se nalazi u svakoj populaciji. Ipak, ove grupe sa visokim rizikom predstavljaju najveći deo infekcija u zemlji.- IV Korisnici droga - u zemlji u kojoj je oko tri odsto njenih građana IV korisnici droga, ovi ljudi čine oko 60 procenata svih novih infekcija HIV-om. Kina ima politiku nulte tolerancije, što znači da je svako ko je uhvaćen uz upotrebu lekova za lekove, trebalo da ide na obaveznu rehabilitaciju droge. Jedna bi smatrala da bi takvo okruženje bilo savršen način obrazovanja o HIV-u. Međutim, sprovođenje programa edukacije o HIV-u i AIDS-u u sklopu rehabilitacije droge je sporo. Poruke o prevenciji su ograničene na nekoliko plakata koji objašnjavaju HIV rizik i prevenciju.
- Proizvodi krvi - Uprkos svim problemima s kineskim snabdevanjem krvi u prošlosti, vlada i dalje zabranjuje uvoz krvnih proizvoda. Centri za donacije krvi su podstaknuti profitom, što znači da mnogi trgovački centri svode kutove kako bi zaradili više novca, čak i ako to znači kršenje zakona. Procjenjuje se da je oko 10 posto svih novih infekcija iz zaraženih krvnih proizvoda. Uporedite to sa SAD-om, čija je stopa infekcije iz krvnih proizvoda eliminisana, i shvatate koji je veliki problem oštećenost krvi u Kini.
- Seksualni radnici - Sve veći problem prostitucije u Kini najviše podstiče ekonomska potreba. Prostitucija je nezakonita u Kini sa objektima za rekonstrukciju sponzorisanih za one žene koje su uhvatile novac za seks. Međutim, centri za rehabilitaciju prvenstveno podučavaju zla prostitucije, a ne zdravstveni rizik koji prostitucija predstavlja ženama. Upotreba kondoma je neujednačena. Žene su uhapšene zbog prenošenja kondoma, pretpostavljene kao znak prostitucije. Zbog toga, seksualni radnici retko pokreću upotrebu kondoma. Ovo u kombinaciji sa kulturološkim prihvatljivim seksizmom sprečava većinu žena da preuzmu vođstvo u praksi sigurnijeg seksa.
- Muškarci koji imaju seks sa muškarcima (MSM) - Dok homoseksualnost nije ilegalna, ona nosi značajnu stigmu. Ova stigma smanjuje dostupnost informacija o sigurnijoj seksualnosti i edukaciji o HIV-u. Gay muškarci smatraju da nema sigurnog utočišta za njih da razgovaraju o rizicima i problemima. Gay muškarci se podstiču da uguše svoju homoseksualnost i oženi žene. Mnogi učini, ali nastavljaju da imaju nebezbedan seks sa drugim muškarcima, što podnosi svoje žene na značajan rizik kada imaju seks unutar braka. Iako MSM trenutno ne predstavlja veliki broj slučajeva HIV-a, oko polovine svih MSM-a prakticiraju nesiguran seks, pa stručnjaci se plaše da će to vrlo brzo povećati broj novih slučajeva HIV-a.
- Migranti - 120 miliona migranata u Kini je veoma mobilno, krećući se širom zemlje, bez obzira gde ih posao vodi. Ova mobilnost ih čini osjetljivim na HIV. Putujući na nova, nepoznata mjesta, migranti nerado pristupaju uslugama prevencije HIV-a ako ih ima. Oni mogu putovati u područja gdje su kondomi oskudni ili teški za pristup. Pored toga, mnogi migranti su mladi muškarci. Novac koji zarađuju je značajan i ponekad se koristi za drogu i prostitutke kako bi se suzbio samotom postojanja na putu. Oni muškarci koji su oženjeni, vraćaju se sa svojih putovanja i stavljaju svoje žene na rizik jer imaju nesiguran seks sa njima nakon što imaju nesiguran seks na putu.
Prevencija HIV-a
Do 1998. godine Kina je imala nacionalni, dugoročni plan borbe protiv HIV-a. Pojam reklamiranja kondoma brzo je pogodila kineska vlada nakon što je jedan oglas jednom igrali u mreži nacionalne televizije 1999. godine. Kondomi su smatrani nezakonitim seksualnim alatima Kineske državne uprave za industriju i trgovinu i zabranjeni su od talasa. Ta zabrana je trajala do 2001. godine, kada je kinesko ministarstvo zdravlja preklasifikovalo kondome kao "medicinske uređaje" umesto seksualne robe. Ipak, kondomi nisu prihvatljivi dio glavne Kine, oni su u nedostatku i loše kvalitete.Nedavno je objavljeno da obrezivanje može biti efikasan način za smanjenje rizika od prenosa HIV-a.
Uverenje je da obrezivanje može biti dobar izbor za zemlje poput Kine koji imaju ograničene resurse za obrazovanje i distribuciju kondoma. Međutim, članak u časopisu China Daily je objavio da zvaničnici nisu prodati u korist obrezivanja i da zvanično neće odobriti praksu.
Programi za smanjenje rizika i programi razmjene igala se šire širom Kine. Kineska vlada je izdala mandat da se napori za obrazovanje i saznanje o HIV-u usmeravaju na širu javnost u pokušaju da se preokrene predrasude i stigma. 1998. Kina je obećala da će u školama pokrenuti nastavni plan o HIV-u, ali do danas takav program nije uspostavljen.
Grupe sa visokim rizikom nastavljaju da budu jarboli od problema sa HIV-om. Gay muškarci nemaju utočište od predrasuda, teško se mešaju u napore da obrazuju tu populaciju. Grupe koje žele da sponzorišu ili pokrenu javne kampanje za edukaciju o HIV-u, nerado to učine iz straha od teškog oštećenja njihovog javnog imidža.
Država za zaštitu od HIV-a
Uprkos porastu stope HIV-a, vrlo mali broj njih je u stanju da dobije osnovnu negu na HIV. Vlada podstiče proizvodnju domaćih verzija nekih droga za HIV; Međutim, za njih je utvrđeno da su oskudni i lošeg kvaliteta. Za one koji imaju pristup ovim lekovima, neželjeni efekti su dramatično lošiji od patentiranih verzija, što otežava vezanost. Do 2004. godine samo oko 12.000 ljudi redovno je uzimalo HIV lekove.Vlada je pokrenula ono što zovu Četiri frize i jedna politika brige . Inicijativa se sastoji od:
- Besplatne lekove za ruralna i finansijska problematična urbana područja.
- Slobodno testiranje na HIV i savjetovanje.
- Slobodni lekovi inficiranim trudnicama.
- Besplatna škola za djecu bez roditelja HIV i AIDS-a.
- Briga o HIV-u i ekonomska pomoć za osobe koje žive sa HIV-om.
Iako je ideja dobra, stvarnost je daleko.
Izvori:
Kanabus, A .; "HIV / AIDS u Kini"; Avert.org; 10. februar 2007.Li, Chenyang .; "Sage i 2. Sex: Confucianism Ethics and Gender." Otvoreni sud 2000 . 17. Izdanje; Chicago 2000.
Američki Stejt department; "Pozadina Napomena: Kina"; Washington DC: 01. 01. 2007.